Ilmurodova Feruza Shakirovna is a history teacher specializing in history education and the methodological preparation of future teachers in Uzbekistan
Raqamli ta’lim resurslari va AKTdan samarali foydalanish.
2. Pedagogik kompetensiyalar
Darsni samarali tashkil etish va boshqarish.
O‘quvchilarning yosh va individual xususiyatlarini hisobga olish.
Kompetensiyaga asoslangan ta’limni yo‘lga qo‘yish.
3. Shaxsiy fazilatlar
Mas’uliyatli, adolatli va halol bo‘lish.
Muloqotga ochiq, tolerant va sabrli bo‘lish.
O‘z ustida ishlash va doimiy rivojlanishga intilish.
4. Metodik ko‘nikmalar
Dars jarayonida interfaol metodlardan foydalanish.
Tanqidiy va ijodiy fikrlashni rivojlantirishga yo‘naltirish.
O‘quvchilarning mustaqil ta’lim olishiga sharoit yaratish.
5. Axborot va raqamli savodxonlik
Elektron ta’lim platformalaridan foydalanish.
Onlayn dars, prezentatsiya va video materiallar tayyorlash.
Media va axborot manbalarini tahlil qilish, tanqidiy yondashish.
6. Ijtimoiy va madaniy kompetensiyalar
Jamiyatdagi o‘zgarishlarga moslashish.
Milliy va umuminsoniy qadriyatlarni targ‘ib qilish.
O‘quvchilarda fuqarolik mas’uliyatini shakllantirish.
7. Innovatsion faoliyat
Yangi pedagogik g‘oyalar yaratish va joriy etish.
Ilmiy-tadqiqot ishlarida faol qatnashish.
Xorijiy tajribalarni o‘rganib, amaliyotga tatbiq etish.
Talaba — bu oliy yoki o‘rta maxsus ta’lim muassasasida ta’lim olayotgan shaxsdir. U o‘qish orqali kasb-hunar egallaydi, ilmiy bilimlarni chuqurlashtiradi va shaxsiy rivojlanish bilan shug‘ullanadi.
Talabaning asosiy jihatlari:
Ma’rifiy maqomi – bilim olish jarayonida bo‘lgan shaxs.
Faoliyati – o‘qish, izlanish, ilmiy va amaliy mashg‘ulotlarda qatnashish.
Huquqlari – bilim olish, stipendiya olish, turli to‘garak va tadbirlarda qatnashish.
Majburiyatlari – darslarga qatnashish, topshiriqlarni bajarish, intizomga rioya qilish.
Maqsadi – kelajakda malakali mutaxassis, jamiyatning faol a’zosi bo‘lish.
Амир Темурнинг буюк салтанат тузишида унинг ҳарбий саркардаларининг ўрни катта. Улар керак бўлганида жонларидан ҳам кечишган. Хусусан 1384-йили Темур Дарун қалъасини ишғол этишга отланганида амир Мубашшир Гов Куш мавзеида душманга қарши шердай олишади. Жанг асносида рақиб томонидан камондан ўқ узилиб, Мубашширнинг оғзига тегади ва терисини ёриб ўтиб, икки тиш орасидан бўғзига қадалиб қолади. Лекин ҳайратланарлиси амир Мубашшир ўзини йўқотиб қўймади, аксинча ғазабга тўлиб, ўқни узиб оладида, ўша ўқ отган аскарни қувиб, қиличи билан тилка пора қилади. Душман унинг важоҳатидан қўрқиб қочади. Темур Мубашширнинг бу жасоратидан хурсанд бўлиб, жанг бўлган ҳудудни унга суюрғол қилади.
Кентавр қадимги юнонлар томонидан ўйлаб топилган мифологик мавжудот бўлганлиги одатда қабул қилинади. У одам ва отнинг дурагайлари эди. Тананинг белидан пасти от бўлиб, бўйин ва бош ўрнига одам танаси кўтарилган эди. Ушбу жонзот тоғли ва ўрмон ҳудудларида яшаган. У чекланмаган ва зўравон характер билан ажралиб турарди. Ушбу жонзотларнинг баъзилари одамларга душман бўлган, бошқалари, аксинча, одамга ҳамма нарсада ёрдам берган.
Одам ва от хусусиятларини бирлаштирган мавжудотлар аслида мавжуд бўлган деб тахмин қила оламизми? Бир пайтлар қадимги юнон файласуфи Плутархнинг айтишича, бир пайтлар чўпон унга янги туғилган болани олиб келган. Уни бир байтал туққан. Aммо онасидан унинг танаси бор эди, лекин боши ва қўллари одам эди.Шундай тахминлар тарихда бор.
Чжан Хэ (туғилган вақтидаги исми Ма Хэ) 1371-йилда Хитойнинг Юннан вилояти, Хэдай қишлоғида туғилган. Сэму мусулмон халқидан келиб чиққан - мўғуллар ҳукмронлиги даврида Хитойга келган ва Юан империясининг давлат аппаратида турли лавозимларда ишлаган Ўрта Осиёдан келган муҳожирларга шундай ном берилган. Ма Хэ уруғи, Хубилайхоннинг қўмондони бўлган Бухорода туғилган Саид Ажал Шамсиддин Умарга бориб тақалади. У Юннанни забт этган ва унинг ҳукмдори бўлган. Ма Хэнинг отаси Ма Ҳожи номи билан танилган, яъни у Маккага ҳаж қилган ҳожи эди. Унинг мўғуллар хизматида кичик амалдор бўлганлиги ҳам маълум.
1382-йилда Юннан Мин сулоласи армияси томонидан мўғуллардан тортиб олинади. Ма Хэнинг отаси ўлдирилган ва ўзи ҳам келажакда Хитой императори (1403-1424) бўлган шаҳзода Чжу Ди томонидан асирга олинган. Ма Хэ Чжу Ди саройида ҳарам оғаси бўлиб қолган.
Чжу Ди Ма Хэдан 11 ёш катта эди. Улар Шимолий Хитойда, Мўғуллар чегараси яқинида бўлган Пекиндаги шаҳарда яшаган ва кўп вақтини бирга ўтказишган. Ма Хэ мўғулларга қарши ўз хўжайинининг кўплаб ҳарбий юришларида қатнашган. Таъкидлаш жоизки, Ма Хэ кучли ва моҳир жангчи бўлиб улғайган ва бу ҳарбий тўқнашувларда бир неча бор ўз салоҳияти билан ажралиб турган. Бундан ташқари, у етакчилик фазилатларини намойиш этишга муваффақ бўлди. Ма шаҳзоданинг тўлиқ ишончига сазовор бўлган. Унга "Санъбао" фахрий тахаллуси берилган, яъни "учта марварид" (буддизмнинг учта марвариди - Будда, дҳарма (қонун) ва сангха (монастирлар жамоаси).
1398-йилда Хитой императори Чжу Юанчжан вафот этди ва тахтни тўнғич ўғлининг ўғли, набираси Чжу Юнвенюга қолдирди. У тахтдан ағдарилишидан қўрқиб, амакиларини йўқ қилишни бошлади. Император ва Чжу Ди ўртасида уруш бошланди, унда иккинчиси ғалаба қозонди. Бу курашда диққатга сазовор роллардан бирини Ма Хэ ўйнаган. Унинг хизматлари "бош ҳарам оғаси" унвони билан тақдирланади ва янги фамилия Чжанни олди. Ма Хэнинг оти Чжэнлунба деб номланган жойда нобуд бўлган.
Кўп ўтмай, Чжан Хэ императорнинг асосий вакили сифатида Жануби-Шарқий Осиё, Ҳинд океани ва Яқин Шарққа еттита саёҳатни амалга ошириши керак бўлган улкан флотнинг адмиралига айланади. Флот 300 га яқин кема ва 30 минг денгизчидан иборат эди. Бир версияга кўра, Чжан Хэ нафақат хизматлари ва ҳарбий маҳорати учун адмирал этиб тайинланган. Флот Арабистон ва Африка қирғоғига сузиб бориши керак эди, у ерда Ислом дини тан олинган эди, шунинг учун мусулмон Чжан бу масалада жуда катта ёрдам берган. Манбаларда айтилишича, у қатъий мусулмон бўлган, аммо бошқа эътиқодларга, хусусан, буддизм ва даосизмга нисбатан кўпроқ бағрикенглик кўрсатган. Маълумки, у ҳатто баъзи даосистлар маросимларида қатнашган.
Чжан Хэ 1405-1433-йиллар ичида 7 марта кенг миқёсли денгиз саёхатларини амалга оширган. Баъзи археологик қазишмалар натижасига кўра, жонка кемалар ҳажми узунлиги 138 метрни ва эни 55 метрни ташкил қилган. Бу кемалар тўққизта елканли бўлган. Солиштириш учун Христофор Колумбнинг Санта Мария каравелласи узунлиги 30 метрга ва эни 8 метрга тенг бўлган. Император Чжу Ди вафотидан кейин Чжан Хэ Нанкиндаги гарнизон бошлиғи сифатида етти йил хизмат қилган. Охирги еттинчи сафари (1431-1433-й.й). Версиялардан бирига кўра, бу сафари давомида у кемадан тушиб, Маккага ҳаж сафари қилгани айтилади. Чжан Хэ Буюк географик кашфиётлардан анча илгари, 50 дан ортиқ мамлакатларга сафар уюштириб, улар билан савдо ва дипломатик алоқалар ўрнатган. Чжан Хэ дунёни Хитойга, Хитойни эса бутун дунёга очиб берган. У ўзининг еттинчи сафари пайтида вафот этган. Уни тўғридан тўғри денгизга дафн қилишган. Адмирал вафотидан кейин тез орада Ява оролидаги Семарангда унинг жанозаси ўқилган. Чжан Хэнинг оёқ кийими ва соч толалари Нанкинга жўнатилган ва у ерда дафн қилинган.
VIII-ХII асрлар давомида Мовароуннаҳр замини 3000 дан ортиқ машҳур муҳаддисларни етиштиргани билан алоҳида ажралиб туради. Улардан 1000 дан ортиғи Самарқандда, 600 дан ортиғи эса Бухорода яшаб, илм нурини тарқатган. Шунингдек, 400 дан ошиқ мовароуннаҳрлик муҳаддиснинг ҳаёти ва фаолияти Насаф шаҳри билан боғлиқ бўлган. Қолган 1000 нафар муҳаддисдан 70 дан ортиғи - Шошда, 60 дан ортиғи - Фарғонада, яна шунчаси Кешда, 50 дан ортиғи - Термизда, 40 дан ортиғи - Хоразмда, яна бир кисми Уструшона, Дабусия, Кушония ва бошқа минтақаларда фаолият олиб борган. ("Мовароуннаҳр илмий марказлари" китобидан)
Дастлабки шприцлар чармдан ва каучукдан тайёрланган, дозировка қилиш учун учлари металлдан ясалган. Луер кампаниясининг кўп марталик ишлатишга мўлжалланган шиша шприцлари 1894-йилда пайдо бўлган. Уларнинг конструкциясини ойнаванд уста Фурнъе ғояси ётади. Шприцлар 2 млдан 10 млгача сиғимда ишлаб чиқарилган, игналари конуссимон тарзда шприц силиндри билан боғланган ва улар кимёвий ҳамда термик жиҳатдан мустаҳкам шишадан ясалган, бу уларни турли усуллар билан стерилизация қилиш имконини беради.
1956-йилда янги зеландиялик фармацевт Колин Мёрдок бир марталик пластик шприцларни ихтиро қилди. Кейинги йилларда у такомиллаштирилди ва ўз ихтиросига патент олди. ХХ аср 70-йилларига келиб Мёрдок барча мамлакатларда бир марталик пластик шприцлар учун патент олди. Кенг миқёсда ишлаб чиқариш 1961-йилдан бошланган.
Алясканинг сотиб олиниши Қўшма Штатларни молиявий жиҳатдан анча мустаҳкамлади. Унга тўланган пул қисқа вақт ичида ўзини оқлади, АҚШ учун бу келишувнинг стратегик аҳамиятини эса ортиқча баҳолаб бўлмайди.
Россияга келсак: Аляскани сотишдан тушган пул Империяга етиб бормаган. Кенг тарқалган версияга кўра, Россиянинг АҚШдаги элчиси Эдуард Стекль Аляска учун олган олтинни олиб кетаётган кема гўёки Балтика денгизи тубига чўккан.
СССР ҳукумати бу воқеани аниқлашга уринди: Финляндия билан ҳамкорликда Москва махсус экспедиция уюштирди ва қидирувчилар чўккан кемани топишди. Бироқ у ерда ҳеч қандай олтин аниқланмади.
Унга нима бўлгани — Аляска савдосининг асосий сирларидан бири бўлиб қолмоқда.
1867 йилда АҚШ Россиядан Аляскани $7.2 миллионга сотиб олди — тўлов расман Россия элчиси Эдуард де Штёкклга берилган чек орқали амалга оширилди.
Бу пул дарҳол битта “сумкада йўқолган” ҳолатда эмас — у Россия давлат хазинасига ўтказилган ва расмий ҳисоб-қисоблар ўтказилган. Лекин пулнинг манфаати бўйича турли таърифлар бор: давлат билан боғлиқ тўловлар, қарзларни қоплаш ва инфратузилма лойиҳаларига йўналтирилган деган баҳслар мавжуд.
Бир неча манбага кўра, Аляска сотилганидан тушган маблағнинг катта қисми Россияда темирйўл қурилиши ва унга боғлиқ контрактларни тўлашга йўналтирилган — айниқса Балтимордан бўлган Уайнанс (Winans) оиласининг Россия темирйўл лойиҳалари билан боғлиқ шартномаларига пул чиққанлиги ҳақида маълумотлар бор (баъзи ҳисоб-китобларга кўра — катта миқдорда; бу устувор назариялардан бири).
Тарихий баҳслар ва конспирологик версиялар ҳам бор: баъзилар пуллар «Петербургдан Лондонга» ёки банкларда йўқолган, ёки корупция/бюрократия орқали йўналтирилган деб ҳисоблайди. Аммо кўпчилик замонавий тарихчиларнинг умумий хулоси — пул бутунлай ғойиб бўлмаган, лекин унинг фойдаси Россия иқтисодиёти учун самарали ва барқарор сармоя сифатида қўлланилмаган.
Хулоса: аниқ жавоб шундай — пул тўлиқ “ғойиб” бўлмаган; у расмий равишда Россия хазинасига ўтган ва асосан давлатнинг турли харажатлари ва айрим йирик хусусий/давлат-ҳусусий лойиҳалар (айниқса темирйўл лойиҳалари) учун сарфланган; шунинг учун халқ орасида «пул йўқолди» деган хабар пайдо бўлган.
Dunyo rivojlangani sari inson o‘z o‘rnini topishi uchun undan ko‘plab ko‘nikmalar talab qilinmoqda. Bugun shunday TOP-5 ko‘nikmalar haqida gaplashamiz:
1️⃣ Zamonaviy texnologiyalarni tushunish – bu ko‘nikma sizga ko‘plab imkoniyatlar beradi. Masalan, yumushlaringizni tezroq bitirib, vaqtingizni (https://t.me/+VcCWzXZmYfX0ie7X)tejaysiz.
2️⃣ Tanqidiy fikrlash – bu ko‘nikmaga ega insonlar boshqalardan ajralib turadi va ishga kirishda ham ustunlikka ega bo‘lishadi.
3️⃣ Til bilish (ayniqsa ingliz tili) – siz barcha mavzularda savollaringizga javob topa olasiz, ma’lumotlar bazasiga kengroq kirish imkoniga ega bo‘lasiz.
4️⃣ Muloqot va nutq mahorati – o‘zini tinglata oladigan, fikrini erkin yetkazadigan insonlar kelajakda juda qadrlanadi.
5️⃣ Moslashuvchanlik va tez o‘rganish – dunyo kunsayin o‘zgarib borar ekan, bu ko‘nikmaga ega bo‘lgan inson har qanday sohada muvaffaqiyatga erishadi.
Siz yana qaysi ko‘nikmalarni kelajak uchun zarur deb o‘ylaysiz?
Город расположен на севере Узбекистана в долине самой многоводной реки Ташкентской области — Чирчик (в переводе — «шумящая», «шумная»), от которой он получил своё название.
Железнодорожная станция в 32 км к северо-востоку от центра Ташкента.История Чирчика отслеживается с тех лет, когда сам город ещё не существовал. После образования Туркестанского генерал-губернаторства в 1867 году к каналу Бозсу начали тянуться русские переселенцы. Они обосновались у реки и создали село Троицкое. Здесь была своя школа, которую содержало частное лицо из Ташкента, а учитель этой школы — Белоцерковский — был к тому же сельским фельдшером и писарем.
В 1890-х годах жители Троицкого начали задумываться о церкви, поскольку всё это время в селе не было даже священника. Первое упоминание Георгиевской церкви в Троицком датируется 1895 годом. Местное население самостоятельно строило церковь. Её официальное открытие состоялось 9 февраля 1897 с участием священников Евстафия Любимского и Константина Стоберского.
Если говорить о мире:
Университет аль-Карауин (859 г., Фес, Марокко) – считается старейшим действующим университетом в мире.
Аль-Азхар (970 г., Каир, Египет) – крупный центр исламской науки.
Болонский университет (1088 г., Италия) – первый университет Европы.
Парижский университет (Сорбонна) (около 1150 г.) – один из старейших университетов Европы.
Оксфордский университет (XII в., Англия).
Если говорить о первых вузах в России:
Славяно-греко-латинская академия (1687 г., Москва) – первое высшее учебное заведение.
Московский университет (1755 г., открыт по инициативе М. В. Ломоносова и И. И. Шувалова).
Санкт-Петербургская академия наук (1724 г.) – тоже играла роль высшей школы.
Если о первых вузах в Узбекистане:
Среднеазиатский государственный университет (САГУ) (1918 г., ныне Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека) – первый университет в республике.
Позже появились Ташкентский политехнический институт (1920-е), Медицинский институт и др.
1. Билимлар соҳаси
Жаҳон тарихи, Ўзбекистон тарихи, цивилизациялар тарихи.
Миллий ва халқаро ҳуқуқий меъёрлар (маданий меросни муҳофаза қилиш).
2. Кўникмалар
Архив, музей, китобхона ва тарихий манбалар билан ишлаш.
Илмий тадқиқот олиб бориш, мақола ёзиш.
Хронологик таҳлил ва мантиқий изчиллик билан воқеаларни баён этиш.
Илмий нутқ, тарихий маълумотларни ёритиш ва тақдимот қилиш.
3. Шахсий фазилатлар
Объективлик ва холислик.
Танқидий фикрлаш.
Миллий ва умуминсоний қадриятларга ҳурмат.
Сўз ва амал бирлиги, масъулият.
4. Ахборот ва инновация компетенциялари
Рақамли технологиялар ва электрон архивлардан фойдаланиш.
Мультимедиа воситалари ёрдамида таълим бериш.
Илмий ахборотни таҳлил қилиш ва уни интерфаол усулларда тақдим этиш.
5. Ижтимоий ва касбий фаолият
Мактаб ва олий таълим муассасаларида тарих фанини ўқитиш.
Илмий-тадқиқот институтлари, архив ва музейларда ишлаш.
Давлат ва жамоат ташкилотларида маданий-тарихий йўналишларда хизмат қилиш.
Hurmatli ustozlar!
1-oktabr — Ustoz va murabbiylar kuni bilan Siz azizlarni chin qalbimdan tabriklayman! Sizlarning sabr-toqatingiz, mehr-muhabbatingiz, tinimsiz mehnatingiz tufayli yoshlar tarbiya topmoqda, ilm-u ma’rifatga intilmoqda.
Ustoz — doimo hayotimizga yo‘lchi yulduz, qalbimizga nur baxsh etuvchi, to‘g‘ri yo‘lni ko‘rsatuvchi ulug‘ zotdir. Sizlarning xalqimiz oldidagi xizmatingiz beqiyos, duoyingiz va nasihatingiz esa eng katta boyligimizdir.
Sizlarga sog‘lik-salomatlik, uzoq umr, oilaviy farovonlik va mehnatlaringizda ulkan yutuqlar tilayman. Shogirdlaringiz har doim Siz bilan faxrlansin, ilmiy va hayotiy merosingiz davomchilari ko‘payib borsin!